Orošen Novi Sad

Samo kad neko hoće da govori...

Postoje li oni kojima je rosa zamenila narkomanski život u neki bolji i zašto-a ako postoje zašto izbegavaju da kažu da su orošeni ili su bili? - narandžasto

narcis | 30 Maj, 2012 21:13

Kad neko -  koliko čujem danas je to privilegija staraca (starci me napadaju sa svih strana) narkomana, naravno  staraca po ubeđenju, a ne po godinama narkomanskog ne lepog – mukotrpnog staža, pokušajima da se okanu takvog života - skinu se, ili godinama života – dobije legalno metadon, dobije ga kao lek, pouzdano tvrdim da su prve 2 do 3 nedelje najrasterećenije nedelje u životu tog bića (tako opredeljenom životu – i  to zašto kažem tako opredeljenom životu pojasniću, pa i ako se preopredeli). Zamisli, tretiran si kao bolesnik (ne kao poslednji...), legalno i besplatno dobijaš supstancu koja ti znači mogućnost da živiš. Dobijaš ono za šta si ne znam šta sve morao da radiš i rizikuješ da na koncu možda ne bi dobio ni to što ti treba nego pušku. Ovako te država legalno “održava“ zdravim u tvojoj bolesti (čak nisi više ni obestan nego bolestan) i događaju ti se pomirenja sa onima koje imaš od rodbine ali su davno digli ruke od tebe:sa roditeljima, tetkama, bakama, dekama..., onima koji su kao bili zaineresovani za tvoj boljitak u životu dok nisi prešao svaku granicu i meru... Opet polako prestaješ da bežiš od  starih(i tvojih pravih, da sad ne pričam o tome da li pravi prijatelji postoje) prijatelja, počinješ da smeš  da ih ponovo pogledaš u oči i da im kažeš ono što su oni, verovatno već znali, ali nije isto kad im ti to kažeš ili kad nagađaju...
Nisi više celodnevno zaposlen nabavljanjem novca i veza da dođeš do obavezne ti supstance, pa ako supstanca do koje si dosao jeste ta koju si hteo i tog kvaliteta koji ti je bar minimalno potreban da preživiš(tako ti se onda čini:da preživiš) onda sledi posao spavanja, popularnije stondiranja, pa posle toga opet zaposlenost strahom:šta ću kad me prođe dejstvo…Ili ako supstanca do koje si došao nije bila odgvarajuća, nemaš kome da se žališ nego već tako izmrcvaren krećeš momentalno sve iz početka – iscrpljujuće i za pisanje… I tako sve u krug do smrti ili do lekarskog propisivanja kapljica rose( sol. methadon). 
Onda ohrabren da si izlečen, da sa rosom možeš da budeš u potpunosti jednak onima koji nikad veze sa drozom imali nisu(zaboravljaš i da imaš pamćenje drugačije od njih, pa ponekad I želje), a motivisan rođenom funkcionalnošću koja je kad se rosiš stvarno jednaka onoj koju imaju i svi oni koji nisu imali život sličan tvom počinješ da primećuješ da ti se čak i preddrogoška interesovanja i zanimanja vraćaju…A vraćaju ti se i kvaliteti, ljudski, koje si nekad imao i za koje znaš ili si znao, pa i ne kvaliteti  za koje ako ne znaš i ne treba da znaš i novi život je tu, počinje! 
Počinje:,,Ali samo ma’kico da se odmorim od onog trčanja i straha, neštogodišnjeg…uf…”. E taj odmor u miru svakodnevnog  šatro sad već redovnog nedroziranog stanja izuzmemo li metadon(što se nikako ne može),tj. orošenost, je koban i ukazuje na ljude(oni koji uzimaju taj odmor)koji su opredeljeni da žive taj život trčanja, koriste odmor za trčanje i šatrologiju iz ljubavi, ma ukazuje na ljude koji vole i opredeljeni su u srži (da izreknem i to)za  narkomanski život. Jer kad se otarasiš bede najgore supstance i uočiš da sad možeš svašta drugo ili još bolje da to i hoćeš, a sad možeš onda se nikako ne odmaraš jer tako osvešćen shvataš da si izgubio nepovratno vremana i to puno, a u životu ga i ovako, kad ga uopšte ne gubiš (da, svesna sam da je nemoguće ne gubiti vreme uopšte) nema baš previše, onda trčiš, pišeš, čitaš, radiš, šta ja znam, ali kad već ne možeš da ga povratiš ili nadoknadiš, a da ga ne gubiš više (na odmor, pa na odmoru ti je mozak toliko bio, hoću reći na privremenom rad-ne-radu toliko).  
E onda, ako je čovek ipak nekakvog kvalitetnog sklopa ili talenta ili uprnosti, žilavosti možda dobre koncentracije, onda je za njega metadon ona rosa koja život daje, rosa koja inspiriše- jer se onda taj čovek vraća sebi, radi sve ono što je radio i pre brljotine samo sada  sve uz rosu pa sve dok rosa ne postane potpuno sporedna, pa radi li radi pa i zaboravi na život od pre, pa uspe u tome što šljaka, a to ne mora da bude ekstra planetarni super uspeh nego lični i okolodruštveni, ako je to “normala” društvo već toliko važno, pa na rosagiju i zaboravi. Potpuno. 
Rosa je izvor novog života? To je u glavama Njih koji pečatiraju da ti možeš a da ti ne možeš da dobiješ taj novi život, rosu, metadon, a oni sami ne veruju u to i u pravu su što mi je zju jezzzivo jer su makar u nečemu u pravu. Većini i to ogromnoj ma gotovo svima je rosa nova droga – čekaj da se odmorim  kad je dobije…
E sad… Da li ljudi koji dobiju uredan pečat= lek, metadon, rosu(TERAPIJA!!!=RAĆIJA!!!) I kojima je to očigledno dalo nov život taje da su orošeni (da cugaju rosu) jer misle da će obelodanjivanjem da to čine(e sad ovo zvuči kao da treba da stanu kod Miletića i obelodane ali ne…xaxa) automatski obelodaniti da su nekad bili narkomani i sve ono što sa tom profesijom ide ili da će ih ljudi tek onako izbegavati, bez pitanja I promišljanja, misleći da su novonastali soj rosa narkomana, ja ne znam ali znam da su se svakako nekako osvestili orošavanjem kad nije moglo drukše, ali ne još sasvim  što može lako da ih prebaci u grupu koju upravo spominjah-rosa narkića jer se nisu oslobodili glavne narko osobine a to je laž! A život u laži… 
Dokazivanje vredi na svim poljima:tako se zna ko je radnik a ko nije, ko je lažov, ko landara, a ko ne, pa po mom nekom kontu (mom mišljenju) nikako nije dobro da  te vide kao lažova, a teško ma nemoguće je selo-velegrad lagati, pogotovo o čudnovatom dugačkom životnom periodu u kom si bio tu/živeo tu, a opet nekako nisi i zato bolje beži od laži ako hoćeš da ti rosa bude, ostane inspiracija – izvor života. Novog.

Društvo | Sledeći | Prethodni | Komentari (6) | Trekbekovi (0)

Komentari

Re: Postoje li oni kojima je rosa zamenila narkomanski život u neki bolji i zašto-a ako postoje zašto izbegavaju da kažu da su orošeni ili su bili? - narandžasto

kole | 31/05/2012, 12:21

Nema tu odlično ili solidno, loše. Jednostvno pun pogodak tj. gola istina bez farsi što važi ya više od dve trećine ciljne populacije. well done.

II--I I=-------

TvojGari | 31/05/2012, 17:12

Metadon je kao da se skidas sa rakije a cugas pivo i mislis da nisi alkoholicar...

Misljenje

Mary | 02/06/2012, 15:55

Puno teksta...No, molim te ne daj da ti ta supstituciona varijanta bude inspiracija. Nek ti sluzi kao...kako bih rekla... pejsmejker, neka ti produzi i olaksa zivot. No,ti svoju pricu pricaj, a imas sta da kazes.. puno vise od Vucka i ostale bande. Ne dozvoli da te ponize i da im budes papagaj..Previse si inteligentna. A od njih sto dalje!!! Uzmi to sto moras i furaj neku bolju pricu, Met Nikada nikom ne pominji, donece ti samo zlo i odbacivanje...U ovom nasem drustvu bar jos 150 god. Zelim ti sve najbolje i ti to dobro znas. Ljubim M.

Re: Postoje li oni kojima je rosa zamenila narkomanski život u neki bolji i zašto-a ako postoje zašto izbegavaju da kažu da su orošeni ili su bili? - narandžasto

pegla | 04/06/2012, 16:07

Svima je Metadon izmenio život, postavlja se pitanje koliko i da li je na bolje. Neki će tvrditi da ih je Metadon još više upropastio, ali takvi su u manjini. Ako očekuješ da ćeš moći da se uklopiš u društvo, tako što ćeš raditi 8 sati dnevno, razočaraćeš se. Takav, normalan život možeš voditi prvih dve-tri godine, ali posle, Metadon traži svoje, jer to je narkotik kod koga tolerancija ide u nedogled, a doktori ne smeju da prate nedogled. Dolazi do faze poluživota, i pacijent nije zadovoljan ali nekako životari i ne buni se previše jer shvata da bolje ne može, doktori to stanje nazivaju stabilnim. Moraš da se pomiriš sa činjenicom da ti je loše, da nemaš dovoljno snage i volje da nastaviš taj život od 8 sati rada. Ono što možeš da očekuješ je duži život i to je sjajno, ali život je robija i zdravima.

Re: Postoje li oni kojima je rosa zamenila narkomanski život u neki bolji i zašto-a ako postoje zašto izbegavaju da kažu da su orošeni ili su bili? - narandžasto

rebel84 | 05/06/2012, 04:25

Metadon je isto što i dop. Nema razlike. Čak i dok si pod metadonom ti misliš na dop, rovac ti ne da mira ma šta ti radio i čiju god pomoć tražio. Metadon nikada ne može da te skine s horsa, on te samo održava, iliti drži podalje od dopa, na koji, kao što rekoh, misliš 24h.
Bio sam koman 10 god. tu mislim samo na dop, ostalo ne računam, jer bi onda staž bio duži. Skidao sam se više puta, na najrazličitije moguće načine, čak i na suvo, bezuspešno naravno. Metadonom u 2 navrata - bezuspešno. Apstinent sam 3 god i par meseci, posle treće god. sam prestao da brojim strejt dane. Sada samo pijem bensedine i ponekad vops. Sve što mogu da kažem, a da bude najpribližnije istini, jeste da moj život nikada ne može da bude ni novi ni drukčiji, ni bolji, niti bilo kakav nazovi normalan, što bi reklo "normalno" društvo u kome danas nažalost egzistiramo. Uvek i svuda te svako gleda kao narkomančinu, iako to više nisi, čak i oni koji te uopšte ne poznaju, al su načuli neki trač o tebi te daju sebi za pravo da ti sude, baš ti "normalni" u koje spadaju i alkoholičari i pedofili, i ubice i lopovi i sva ostala bagra iz mulja koja je sjebala planetu Zemlju, kao i zemlju u kojoj živimo i posredno te gurnula u taj ambis žute prašine. Za njih ćeš to biti zauvek iako si za sve njih skupa toliko golem da si im zajebani trn u oku, nemaju zašta da te etiketiraju pa im je najlakše reći - narkomančina. I ko ga jebe, i nek umre i sl. Pišem i gubim se, jer ova tema je toliko duboka i kompleksna do paranenormalnosti i čak iznad metafizike. Postoje delotvorni i veoma uspešni načini lečenja od narkomanije, ali kod nas to još nije zaživelo jer država, to jest Vlada ne želi da prizna da Srbija ima preveliki problem s tim, zato što je i Vladi i muriji gudra veoma unosan biznis, kako u našoj zemlji, tako i u ostalim. Da ne kenjam previše, postoji način, ali je najvažnije da sebi priznaš da imaš problem i da to moraš da rešiš pošto-poto. Postoji jedna ustanova u Nišu koja se bavi lečenjem narkomana i veoma uspešno to rade jer svoj posao shvataju veoma ozbiljno, imaju dobro osoblje i vrlo zanimljive tretmane, seanse, i učene psihologe, psihijatre, neuropsihijatre itd. no papreno košta. I opet je tu država kriva, al šta sad. Jebe se njima za jedan ljudski život kad gram uličnog horsa u kome nema ni kvotera istog, košta 2-3 soma dinara. A kad se radi na veliko... BUM! Biznis najunosniji, ikada izmišljen. Da skratim, spasio sam sebe zato što sam čvrsto rešio da se već jednom skinem, imao sam čeličnu volju, a skrušena i bezlična ljuštura od duha sagradila se i porasla do neba kad sam shvatio da me nisu napustile par osoba koje su uvek bile tu oko mene, a ja ih nisam video. Bio sam slep, više nisam. Mnogo faktora utiče na tvoj oporavak, ali najbitniji, i onaj presudni faktor u borbi za opstanak, jesi sam ti, to jest sama ti (toliko sam se pogubio da sam smetnuo s uma dal si muško ili žensko). Svejedno, teška je tema i bolna, i to nikako ne može da skonta onaj koji kroz taj pakao nije prošao. Danteovi krugovi su urnebesna komedija u odnosu na ekskurziju 'drugarenje s horsom'.
A sad idem da glićnem bensić, ispalim pljugu i nasmešim se još jednom novom strejt preživenom danu, jer sutra će biti gore... Još jedan novi dan, još jedna nova borba...

PS. - Glavu gore, zabole te šta o tebi misli okolina, to je tvoj život i samo tvoj, i samo ti imaš prava na njega. Čuvaj ga jer je jedini koji imaš. Čuvaj i prave prijatelje, ako ih imaš, i oni su najveće bogatstvo. MIR!

jagode

os j.popovic | 10/07/2012, 01:30

pozdrav dudo, iz detinjstva iz osnovne skole i jagode sa slagom od jagoda.

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb