Orošen Novi Sad

Samo kad neko hoće da govori...

Postoje li oni kojima je rosa zamenila narkomanski život u neki bolji i zašto-a ako postoje zašto izbegavaju da kažu da su orošeni ili su bili? - narandžasto

narcis | 30 Maj, 2012 21:13

Kad neko -  koliko čujem danas je to privilegija staraca (starci me napadaju sa svih strana) narkomana, naravno  staraca po ubeđenju, a ne po godinama narkomanskog ne lepog – mukotrpnog staža, pokušajima da se okanu takvog života - skinu se, ili godinama života – dobije legalno metadon, dobije ga kao lek, pouzdano tvrdim da su prve 2 do 3 nedelje najrasterećenije nedelje u životu tog bića (tako opredeljenom životu – i  to zašto kažem tako opredeljenom životu pojasniću, pa i ako se preopredeli). Zamisli, tretiran si kao bolesnik (ne kao poslednji...), legalno i besplatno dobijaš supstancu koja ti znači mogućnost da živiš. Dobijaš ono za šta si ne znam šta sve morao da radiš i rizikuješ da na koncu možda ne bi dobio ni to što ti treba nego pušku. Ovako te država legalno “održava“ zdravim u tvojoj bolesti (čak nisi više ni obestan nego bolestan) i događaju ti se pomirenja sa onima koje imaš od rodbine ali su davno digli ruke od tebe:sa roditeljima, tetkama, bakama, dekama..., onima koji su kao bili zaineresovani za tvoj boljitak u životu dok nisi prešao svaku granicu i meru... Opet polako prestaješ da bežiš od  starih(i tvojih pravih, da sad ne pričam o tome da li pravi prijatelji postoje) prijatelja, počinješ da smeš  da ih ponovo pogledaš u oči i da im kažeš ono što su oni, verovatno već znali, ali nije isto kad im ti to kažeš ili kad nagađaju...
Nisi više celodnevno zaposlen nabavljanjem novca i veza da dođeš do obavezne ti supstance, pa ako supstanca do koje si dosao jeste ta koju si hteo i tog kvaliteta koji ti je bar minimalno potreban da preživiš(tako ti se onda čini:da preživiš) onda sledi posao spavanja, popularnije stondiranja, pa posle toga opet zaposlenost strahom:šta ću kad me prođe dejstvo…Ili ako supstanca do koje si došao nije bila odgvarajuća, nemaš kome da se žališ nego već tako izmrcvaren krećeš momentalno sve iz početka – iscrpljujuće i za pisanje… I tako sve u krug do smrti ili do lekarskog propisivanja kapljica rose( sol. methadon). 
Onda ohrabren da si izlečen, da sa rosom možeš da budeš u potpunosti jednak onima koji nikad veze sa drozom imali nisu(zaboravljaš i da imaš pamćenje drugačije od njih, pa ponekad I želje), a motivisan rođenom funkcionalnošću koja je kad se rosiš stvarno jednaka onoj koju imaju i svi oni koji nisu imali život sličan tvom počinješ da primećuješ da ti se čak i preddrogoška interesovanja i zanimanja vraćaju…A vraćaju ti se i kvaliteti, ljudski, koje si nekad imao i za koje znaš ili si znao, pa i ne kvaliteti  za koje ako ne znaš i ne treba da znaš i novi život je tu, počinje! 
Počinje:,,Ali samo ma’kico da se odmorim od onog trčanja i straha, neštogodišnjeg…uf…”. E taj odmor u miru svakodnevnog  šatro sad već redovnog nedroziranog stanja izuzmemo li metadon(što se nikako ne može),tj. orošenost, je koban i ukazuje na ljude(oni koji uzimaju taj odmor)koji su opredeljeni da žive taj život trčanja, koriste odmor za trčanje i šatrologiju iz ljubavi, ma ukazuje na ljude koji vole i opredeljeni su u srži (da izreknem i to)za  narkomanski život. Jer kad se otarasiš bede najgore supstance i uočiš da sad možeš svašta drugo ili još bolje da to i hoćeš, a sad možeš onda se nikako ne odmaraš jer tako osvešćen shvataš da si izgubio nepovratno vremana i to puno, a u životu ga i ovako, kad ga uopšte ne gubiš (da, svesna sam da je nemoguće ne gubiti vreme uopšte) nema baš previše, onda trčiš, pišeš, čitaš, radiš, šta ja znam, ali kad već ne možeš da ga povratiš ili nadoknadiš, a da ga ne gubiš više (na odmor, pa na odmoru ti je mozak toliko bio, hoću reći na privremenom rad-ne-radu toliko).  
E onda, ako je čovek ipak nekakvog kvalitetnog sklopa ili talenta ili uprnosti, žilavosti možda dobre koncentracije, onda je za njega metadon ona rosa koja život daje, rosa koja inspiriše- jer se onda taj čovek vraća sebi, radi sve ono što je radio i pre brljotine samo sada  sve uz rosu pa sve dok rosa ne postane potpuno sporedna, pa radi li radi pa i zaboravi na život od pre, pa uspe u tome što šljaka, a to ne mora da bude ekstra planetarni super uspeh nego lični i okolodruštveni, ako je to “normala” društvo već toliko važno, pa na rosagiju i zaboravi. Potpuno. 
Rosa je izvor novog života? To je u glavama Njih koji pečatiraju da ti možeš a da ti ne možeš da dobiješ taj novi život, rosu, metadon, a oni sami ne veruju u to i u pravu su što mi je zju jezzzivo jer su makar u nečemu u pravu. Većini i to ogromnoj ma gotovo svima je rosa nova droga – čekaj da se odmorim  kad je dobije…
E sad… Da li ljudi koji dobiju uredan pečat= lek, metadon, rosu(TERAPIJA!!!=RAĆIJA!!!) I kojima je to očigledno dalo nov život taje da su orošeni (da cugaju rosu) jer misle da će obelodanjivanjem da to čine(e sad ovo zvuči kao da treba da stanu kod Miletića i obelodane ali ne…xaxa) automatski obelodaniti da su nekad bili narkomani i sve ono što sa tom profesijom ide ili da će ih ljudi tek onako izbegavati, bez pitanja I promišljanja, misleći da su novonastali soj rosa narkomana, ja ne znam ali znam da su se svakako nekako osvestili orošavanjem kad nije moglo drukše, ali ne još sasvim  što može lako da ih prebaci u grupu koju upravo spominjah-rosa narkića jer se nisu oslobodili glavne narko osobine a to je laž! A život u laži… 
Dokazivanje vredi na svim poljima:tako se zna ko je radnik a ko nije, ko je lažov, ko landara, a ko ne, pa po mom nekom kontu (mom mišljenju) nikako nije dobro da  te vide kao lažova, a teško ma nemoguće je selo-velegrad lagati, pogotovo o čudnovatom dugačkom životnom periodu u kom si bio tu/živeo tu, a opet nekako nisi i zato bolje beži od laži ako hoćeš da ti rosa bude, ostane inspiracija – izvor života. Novog.

Društvo | Permalink | Komentari (6) | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb